Kad lažni sadržaj postane poslovni model
Osnovna ideja za lažnih live streaming je jednostavna: publika i algoritmi nagrađuju ono što izgleda kao događaj u realnom vremenu. Prevaranti to koriste tako što unapred snimljen ili automatski generisan sadržaj predstavljaju kao „uživo“, često uz simulirane komentare, lažni chat i veštački podignut broj gledalaca. Takvi streamovi nisu amaterski incidenti, već planski osmišljeni modeli zarade.
U praksi se koriste softverski botovi koji imitiraju prisustvo publike, klikove i reakcije, čime se sadržaj gura ka vrhu preporuka. Kada algoritam „poveruje“ da je stream popularan, on dobija dodatnu vidljivost, a time i stvarne gledaoce koji ne sumnjaju u autentičnost prenosa.
U ekstremnijim slučajevima, lažna gledanost se proizvodi i fizički. Zabeleženi su primeri „farmi telefona“, u kojima su hiljade uređaja povezane da istovremeno otvaraju streamove, ostavljaju komentare i generišu saobraćaj. Rezultat je veštački popularan sadržaj koji se prodaje oglašivačima kao „visoko angažovana publika“, dok stvarna vrednost gotovo da ne postoji. Jedan takav slučaj zabeležen je na “farmi” telefona u Kini.
Za platforme, problem je dodatno složen jer je granica između agresivnog marketinga i prevare često zamagljena. Lažni live streaming formalno ispunjava tehničke uslove, ali suštinski narušava poverenje u metrike koje su temelj digitalnog oglašavanja.
Veštačka inteligencija i nova generacija digitalnih prevara
Razvoj veštačke inteligencije dao je ovom fenomenu novu dimenziju. Danas je moguće kreirati kompletne „live“ događaje sa AI generisanim govornicima, realističnim glasovima i uverljivim vizuelnim nastupom, a publika gleda lice koje reaguje, govori i gestikulira kao stvarna osoba, dok je u pozadini algoritam.
Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima se imitiraju poznate ličnosti, direktori kompanija ili tehnološki lideri. Takvi lažni prenosi često služe kao paravan za finansijske prevare: od kripto ponuda do lažnih investicionih prilika, jer format „uživo“ stvara osećaj hitnosti i poverenja. Gledaoci imaju utisak da prisustvuju stvarnom događaju i donose odluke bez dodatne provere.
Zanimljivo je da su pojedini lažni AI streamovi u praksi privukli više publike od originalnih događaja koje su imitirali. To pokazuje koliko su algoritmi ranjivi na veštački generisan angažman i koliko se logika „brojeva“ može lako izmanipulisati.
Kada je lažni live streaming najčešći i u kom obliku se pojavljuju?
Lažni live streaming se najčešće pojavljuje u formatima koji prirodno obećavaju veliki broj gledalaca i brzu interakciju. To su pre svega navodni gaming streamovi sa „beskonačnim“ mečevima, live prodaje proizvoda koji deluju kao spontane ponude, kao i lažni tehnološki događaji, keynote prezentacije ili kripto analize koje se predstavljaju kao ekskluzivne. U tim formatima publika očekuje kontinuitet i retko proverava da li je sadržaj zaista uživo, što ih čini idealnim za zloupotrebu.
Po mrežama, ovakvi streamovi su najčešći na kanalima YouTube, TikTok, Facebook i Twitch. YouTube je posebno atraktivan zbog monetizacije oglasa i algoritamskog guranja „live“ sadržaja, dok TikTok favorizuje live formate koji brzo skupljaju poklone i donacije. Facebook se često koristi za lažne live prodaje i investicione ponude, dok je Twitch meta zbog publike navikle na dugačke prenose i visok engagement. Zajednički imenilac je to što sve ove platforme nagrađuju gledanost i interakciju brže nego što uspevaju da ih proveravaju.
Koliko novca se zaista može zaraditi i gde je granica?
Zarada zavisi od ambicije i infrastrukture. Na nižem nivou, lažni live streaming može donositi nekoliko stotina do par hiljada evra mesečno kroz donacije, lažne poklone i sitne oglase, posebno na TikToku i Facebooku. Na srednjem nivou, uz botove i koordinisane mreže naloga, prihodi se mogu meriti desetinama hiljada evra mesečno kroz oglase, affiliate linkove i sponzorisane prevare koje se „utapaju“ u sadržaj.
U ekstremnim slučajevima, gde se koriste farmi uređaja, automatizovani sistemi i AI generisani likovi, zarade dostižu stotine hiljada evra u kratkom vremenskom periodu. Tu više ne govorimo o improvizaciji, već o organizovanom poslovnom modelu koji funkcioniše dok ne privuče pažnju platformi ili regulatora. Upravo zato lažni live streaming nije samo digitalna dosetka, već industrija na ivici kriminala, u kojoj je profit realan, ali i rizik od gašenja naloga, zaplene sredstava i krivične odgovornosti sve veći.
